Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Search in posts
Search in pages
Odmorite dušu i telo

Banje u Srbiji

Vrnjačka banja

Vrnjačka banja

Banje predstavljaju dragulj Srbije a Vrnjačka Banja predstavlja dragulj među draguljima. Simbol banjskog turizma i jedna od najposćenijih banja na celom Balkanskom poluostrvu.

Niska Banja

Niška banja

Niška banja je balneološki centar duge tradicije, bogate ponude i dobre posećenosti. Banju odlikuje lekovitost i nebrojano mnogo mogućnosti za bavljenje sportom.

Sokobanja

SOKOBANJA

Sokobanja je prva ekološka opština u Srbiji i banja i bavi se organizovanim turizmom već 180 godina, pa je sa razlogom nazivaju kraljica banjskog turizma.

Banja Vrdnik

banja vrdnik

Smeštena na južnim padinama Fruške gore, postala je najpopularnija destinacija u Vojvodini za odmor. Čist, nezagađen vazduh svrstava je u red vazdušnih banja.

Banja Koviljaca

Banja Koviljača

Izvori lekovite vode, sumporno i blatno kupatilo i negovan park u zagrljajima Sokolskih planina i planina Cer, Boranja i Gučevo nadaleko su poznati.

Banja Vrujci

banja vrujci

Zahvaljujući lekovitim dejstvima, oduvek je uživala veliko poverenje među posetiocima, a ekspanzija broja turista je rezultat izuzetnog predela u kome se nalazi.

Prolom Banja

Prolom banja

Njena voda je izuzetno lekovita i ponosi se izuzetnom balneološkom vrednošću. Tu je i lekovito blato koje se dobija mešanjem termomineralne vode i zemlje.

Lukovska Banja

Lukovska banja

S obzirom da je ušuškana na velikoj visini ujedno je i vazdušna banja sa neprocenjivim klimatskim značajem. Njenu lekovitost su uočili i Stari Rimljani.

VRNJAČKA BANJA

Smeštena u dolini Vrnjačkog potoka, u neposrednoj blizini Kraljeva, Vrnjačka banja, predstavlja simbol banjskog turizma i jednu od najposećenijih banja na celom Balkanskom poluostrvu. Istorija razvoja Vrnjačke banje vodi daleko u prošlost, kada su Rimljani naseljavali ova područja. Poznati po svom graditeljskom umeću i neprevaziđenim veštinama, umetnički duh su izrazilli i u našoj banji. O tome da su Rimljani koristili lekovitu vodu za piće i odmor svedoči otkriveni izvor Fons Romanus, koji je simbol banje i čest motiv u sredstvima propagande.

U doba Turaka zna se da je srpski narod zatrpavao izvore, kako ne bi morao da služi turske begove koji su dolazili u Vrnjce na odmor. Značajni napredak se ostvario kada je knez Miloš Obrenović pozvao inženjera iz Saksonije, barona Sigmunda Augusta Volfganga Herdera da ispita mineralne vode. Njegov boravak u našoj zemlji i istraživanje koje je sproveo doveli su do izvesnog ukazivanja na svetlu budućnost Vrnjačke banje kada je njena voda upoređena sa lekovitošću vode Šlosburn u Karlsbadu (Karlove Vari) u Češkoj. Iako je ovo podstaklo na uređivanje, na razvoj je banja sačekala još nekoliko godina, da bi 1883. dobila status državne banje.

Veoma je značajna 1868. godina, kada je na inicijativu okružnog načelnika Pavla Mutavdžića, formirano „Osnovatelno fundatorsko društvo lekovite kiselo vruće vode u Vrnjcima” čime je započet organizovani razvoj turizma. Od tada Vrnjačka banja postaje i ostaje mesto lečenja, odmora, rekereacije, izletništva, sporta i dobrih poseta.

NIŠKA BANJA

U podnožju šumovitnog Koritnika, ogranka Suve Planine, neposredno uz stari ali i sadašnji putni pravac koji povezuje dva kontinenta, Evropu i Aziju, smeštena je Niška banja, jedna od najposećenijijh i najpopularnijih u Srbiji. Niška banja je balneološki centar duge tradicije, bogate ponude i dobre posećenosti. Po broju turista ispred nje se nalaze samo Vrnjačka i  Sokobanja. Ratovi su prekidali razvoj banje, ali danas je Niška banja uređena i predstavljena turistima sa raznovrsnom ponudom i sadržajima. Po nizu pokazatelja, ovde je središte Balkanskog polostrva, koje su uočili i stari Rimljani te na mestu današnjeg Niša podgili svoj grad Naissus.

Rimski imperator Konstantin I Veliki koji je osvajao velika prostranstva podigao je moćni Konstatinopolj, ali se često vraćao u svoj rodni grad i u njemu podizao velelepne građevine. Na putu od Niša do  banje nazire se Medijana, letnjikovac rimskih vladara, danas dostupna turistima za posetu raznovrsnih predmeta i objekata velike istorijske vrednosti. I sama banja za vreme vladavine Rimljana sija u antičkom sjaju i raskoši. Poznato je da su oni bili veliki majstori u izgradnji banja.

U antičko doba, cela površina sadašnjeg parka bila je pod vilama, a među njima se nalazilo i veliko  kupatilo, sa nekoliko manjih odeljenja. U 5. Veku pod najezdom Huna, banja biva opustošena, a podaci o njoj se pojavljuju tek u 16. Veku za vreme vladavine Turaka, posebno za vreme vladavine Sultana Sulejmana I. U to vreme Niška banja dobija veliki značaj. Ovde se nalazio jedini sultanov konak u Niškom kadiluku.

 
SOKOBANJA

Sokobanja je prva ekološka opština u Srbiji i banja koja se bavi organizovanim turizmom 180 godina, pa je sa razlogom nazivaju kraljica banjskog turizma. Celokupna privreda je orijentisana na turizam, pa nije čudno što se u ovoj banji tokom jedne sezone ostvari i više od milion noćenja. Izvori lekovite vode Sokobanje su različite temperature i terapijske vrednosti, nazvani: „Preobraženje“, „Sveti Arhanđel“, „Banjica“ i „Lepterija“. Osim što je poznata kao centar balneterapije, ovde je razvijen i centar klimatoterapije, a posebno se ističe planina Ozren.

Banja ima mnogo uređenih izletišta u svom bližem okruženju koji su nezaobilazni  prilikom boravka u banji: Lepterija i  Sokograd, Kalinovica, Očno, Barudžija, vodopad Ripaljka, izvor Moravice, Borići, Sesalačka pećina, Vrmdžansko i Bovansko jezero, stari Vrmdžanski grad samo su neki od načina da obogatite svoj odmor.

Planina Rtanj sa vrhom Šiljak je jedan od najlepših vidikovaca u Srbiji. U narodu se smatra predskazivačem vremena, a rtanjski čaj je postao važan proizvod koji je stekao dobru reputaciju na tržištu.

Prostor na kome je smeštena Sokobanja omogućava razvoj više tipova turizma: zdravstveni, koji se temelji na lekovitoj vodi Sokobanje i banje Jošanice u blizini, ali i na klimi koja ima terapijska dejstva, pri čemu se posebno ističe Ozren kao klimatsko lečilište. Seoski turizam omogućava bajkoviti užitak u netaknutoj prirodi, čistom vazduhu i mirisu cveća, borovine, sena i pašnjaka.

BANJA VRDNIK

Smeštena na južnim padinama Fruške gore u sastavu nacionalnog parka, nedaleko od Novog Sada i Beograda, banja Vrdnik je postala najpopularnija destinacija u Vojvodini za odmor. Status banje Vrdnik dobija 1997. Godine, što je čini jednom od najmlađih banja na turističkoj karti Srbije. Čist, nezgađen  vazduh svrstava je u red vazdušnih banja. Možemo reći da istorijski koreni Vrdnika sežu u daleki 19. vek, kada je ovo banjsko lečilište bilo poznato po rudniku mrkog uglja, dok više od sto godina kasnije iz jama nije počela da izbija topla i slana voda, čime se počela poklanjati pažnja Vrdniku kao mestu lekovite vode – banji.

Turizam je u banji razvijen tokom cele godine, ali najveći promet turista se ostvaruje  tokom letnje sezone kada je ovde i najlepše, jer zelenilo planine okružuje čitav prostor dajući mu posebnu čar. Preko leta Vrdnik je idealan za one koji žele da pobegnu od vrućine i da se rashlade na spoljašnjim bazenima, dok je tokom zime moguće opuštanje na unutrašnjim bazenima sa termo-mineralnom vodom čija temperatura varira oko 30 stepeni, dok napolju  veje sneg. U Vrdniku se nalaze manastir Ravanica i Vrdnička kula-lokalitet iz  doba rimskog cara Probusa, građena u trećem veku, radi zaštite od neprijatelja koji su dolazili sa severa.

U obnovljenom manastiru su monasi položili mošti kneza Lazara, zbog čega ima veliku vrednost. 

BANJA KOVILJAČA

Okružena prostranim ravnicama Mačve i Semberije, u podrnjskom kraju i šumovitom Goču, razviila se jedna od najpoznatijih banja naših prostora, banja Koviljača, koju je Vuk Karadžić nazivao Smrdan barom, zbog smrdljive bare iz koje je izbijala sumporovita voda. Izvori lekovite vode, sumporno i blatno kupatilo i negovan park u zagrljajima Sokolskih planina i planina Cer, Boranja i Gučevo nadaleko su poznati. Za nastanak banje Koviljače vezuju se legende koje govore o njenom imenu.  

Prema prvoj legendi karavanski putnici koji su ovuda prolazili, u sumporovitoj bari ostaviše konja koji je bio bolestan i pred smrt, koji nije mogao da nastavi dalje put. Posle izvesnog vremena, karavan se istim putem vraćao, te oni zatekoše oporavljenog i snažnog konja kako pase travu, te uvideše da je mesto na kome su ga ostavili, i voda u kojoj je ležao lekovita. 

Prema drugoj legendi, postojale su dve sestre Vida i Koviljka, kojima je otac ostavio veliko blago da učine nešto lepo za svoj narod. Vida odluči da sagradi grad na planini koju po njoj nazvaše Vidojevica, a Koviljka sagradi grad u podnožju Gučeva. Koviljka je naišla na izvor vode, koju niko do tada nije pio, ali kada to učini ona, uzeše vodu i svi seljaci koji su se tu zatekli. Tako otkriše da je voda sumporovita i lekovita, te u čast i zahvalnost Koviljki dadoše mestu pored izvora ime Koviljka.

PROLOM BANJA

U gornjem toku Prolomske reke smeštena je Prolom banja, jedna od najviših banja u Srbiji. Okružena Sokolovicom, Prolomskom, Arbanaškom i Mejenskom planinom u vulakanskom predelu, bogatom lekovitom mineralnom vodom oduvek je bila preodređena za klimatsko i banjsko lečilište. Arheološki dokazi ukazuju na dug vremenski period tokom kojeg je banja korišćena.

Lečilište je bilo aktivno još u praistoriji, a i Rimljani su kao i u drugim delovima Srbije boravili i u Prolom Banji. Za vreme Turaka banja je bila zapuštena, a čak ni po oslobođenju Srbije nije joj se davao veliki značaj. Veliki procvat Prolom Banja doživljava u periodu posle Drugog svetskog rata, a zvanično je otvorena 1968. godine, sa izgradnjom hotela „ Radan “. Status banje dobila je 1977., a gradnja novih objekata bila je u punom zamahu. Danas je ovo jedna od najznačajnijih banjskih lečilišta u Srbiji.

Voda Prolom banje je izuzetno lekovita i svrstava se u red retkih voda visoke balneološke vrednosti. Voda se oduvek koristila za lečenje, ali se od kraja osamdesetih godina prošlog veka flašira i distribuira. Osim vode, značajnu ulogu u lečenju ima i lekovito blato koje se dobija mešanjem termomineralne vode i zemlje sa obližnjeg izvora Pupavci.

LUKOVSKA BANJA

Ako za neku banju možemo da kažemo da ima idealan geografski, saobraćajni i turistički položaj to je Lukovska banja. Naziv je dobila po selu Lukovo u kome se nalazi. Na nadmorskoj visini od 680 m predstavlja našu najvišu banju, a po broju izvora takođe je prva u Srbiji. S obzirom da je ušuškana na velikoj visini ujedno je i vazdušna banja sa neprocenjivim klimatskim značajem.

Lukovska Banja predstavlja jedno od naših najstarijih lečilišta, čija su dejstva uočili stari Rimljani. Upravo se u okolini Lukovske banje nalazilo naselje u kome su boravili rimski legionari. I tokom srednjeg veka, banja je zauzimala značajno mesto među srpskim vladarima. Ostaci kupatila iz vremena kralja Milutina ukazuju na to da je banja bila često posećena i uvažavana. Padom srpske države po Turke, banja nije zanemerana, naprotiv, kako su i oni bili vešti graditelji i poznati po stvaranju hamama koji su služili za odmor,  nisu zanemarili ni Lukovsku banju. Jedan defter spominje Lukovsku banju u kojoj se nalazi hamam. U novije vreme, banja je dživela procvat posle Drugog svetskog rata, kada se pristupa njenom uređenju, kada dobija prvo moderno kupatilo, i to sa muškim i ženskim bazenom. Banju osim brojnih izvora mineralnih voda karakteriše je  netaknuta priroda Kopaonika, proplanci i visoravni, neodoljivi šumoviti predeli, čist vazduh i umerena klima. Lukovska banja je izuzetno turističko – banjsko mesto jer nudi mnoštvo izbora svojim posetiocima.

BANJA VRUJCI

Smeštena na obroncima Maljena i Suvobora, banja Vrujci dočekuje goste dugi niz godina.

Nekada davno na ovom mestu bili su samo izvori vode, pa se o banji pričalo kao o mestu na kome se voda nikad ne zaledi. Prema legend, u tim vodama su srpski vojnici lečili svoje rane. Jedan od takvih junaka je i Milan Toplica. Legenda kaže da je ovaj pobratim Miloša Obilića živeo u banji i uz pomoć njenih voda uspevao da se brzo oporavi od povreda koje je sticao u borbama protiv Turaka. Danas je ovo mesto poznato kao Banja Vrujci.

Ova banja može da se pohvali izvorima lekovite vode i njenim vernim pratiocem, lekovitim blatom koji pomažu u lečenju i opuštanju. Zahvaljujući svojim lekovitim dejstvima, banja je oduvek uživala veliko poverenje među posetiocima, ali u poslednje vreme beleži izuzetan rast broja turista što se javlja kao rezultat izuzetnog predela gde je smeštena. Zato se kaže da ova banja nudi mnogo više.